Helikopteri

Helikopteri


Upravljanje modelima helikoptera - vrhunac modelarstva
Modelarstvo kao hobi može se široko gledano podeliti u dve grupe, pravljenje statičnih modela, i pravljenje modela koji se kreću, a u okviru ove druge grupe nalazimo veliki broj podgrupa. Od okeanskih jahti do bagija za terensku vožnju, od jedrilica do dvokrilaca za izvođenje akrobacija, modelarsvo ima mnogo strana, kao zapravo i društvo samo. Neki tvrde da vrhunac ovog hobija predstavljaju modeli helikoptera. Disciplina, preciznost i rigoroznost su neophodni od trenutka kada počnete sa pravljenjem modela i instaliranjem sistema za rad, ali najzahtevnija strana modela helikoptera tek sledi: veština kontrolisanja ove letelice pravi je izazov za svakoga. Kao žongler koji glavom, rukama i nogama održava u vazduhu četiri loptice, pilot modela helikoptera mora zasebno i istovremeno da kontroliše kretanje modela po sve tri ose.

Lebdenje možda izgleda kao igra, ali savladavanje stabilnog lebdenja je prva velika prepreka koju svaki početnik mora da pređe kako bi prešao na laganije oblike "pravog" letenja. Mnogi piloti helikoptera primetili su da im se ambicije povećavaju sa povećanjem sigurnosti i umešnosti. Možda ćete poželeti da se upustite u svet akrobacija, ili ćete sate i sate posvetiti pravljenju modela koji je verna kopija originala, ali jedno je sigurno: nikada vam neće ponestati izazova, jer izvanredna kombinacija fizike, aerodinamike i modelarstva koja je karakteristična za modele helikoptera nudi beskrajno veliki broj mogućnosti.

Kako leti model helikoptera?
Ako želite da upravljate modelom helikoptera nema vam druge do da naučite osnovne principe održavanja ove letelice u vazduhu. Rotor koji se obrće proizvodi silu uzgona dovoljnu da pobedi gravitaciju, ali istovremeno ima i nekoliko kontrolnih funkcija. Kod helikoptera postoje četiri osnovna režima letenja: vertikalni let (gore-dole), let u stranu (levo-desno), horizontalni let (napred-nazad) i kompenzacija momentuma pomoću repnog rotora (rotacija levo-desno).
U narednim odeljcima objasnićemo Vam kako se ova četiri režima leta kontrolišu, a opisaćemo i njihov hijerarhijski odnos.

Let u stranu i horizontalni let
Let helikoptera u stranu ili gore-dole kontroliše se promenom nagiba diska rotora, koja dovodi do toga da se ugao rotacije lopatica rotora neprekidno menja tokom rotacije (ciklična promena koraka lopatica). Rezultat ovoga jeste da sila uzgona koju lopatice rotora proizvode zavisi od njihovog trenutnog položaja u odnosu na disk rotora. Ako se sa jedne strane diska proizvede veća sila uzgona, ta strana helikoptera se podiže, i model se kreće u odgovarajućem smeru. Ipak bitno je spomenuti da se sa promenom pravca kretanja helikoptera menja i ukupna sila uzgona, što može dovesti do toga da model poveća ili smanji visinu leta. Ovaj efekat može se neutralisati promenom koraka svih lopatica, a to je uloga kontrole vertikalnog leta.

Repni rotor
Snaga koju proizvodi motor prenosi se do glave rotora, i dovodi do rotacionog kretanja, odnosno momenta. Na rotaciono kretanje glavnog rotora trup reaguje tako što se okreće u suprotnom smeru (efekat momenta). Uloga je repnog rotora da neutrališe ovaj neželjeni efekat, a to radi tako što proizvodi bočni potisak koji neutrališe obrtni moment glavnog rotora. Pomoću radio kontrole može se istovremeno kontrolisati ugao rotacije lopatica repnog rotora; time se smanjuje i povećava potisna sila koju proizvodi repni rotor i dolazi do rotacionog kretanja helikoptera.
Bitno je da sve vreme imate na umu da zapravo kontrolišete kretanje nosa helikoptera, a ne njegovog repa.

Kontrola vertikalnog leta
Kod modernijih helikoptera brzina rotacije glave rotora održava se prilično konstantnom, a sila uzgona koju proizvodi disk rotora menja se promenom koraka lopatica rotora. Ako povećate korak lopatica rotora, ukupna sila uzgona se povećava i helikopter se vertikalno penje. Kada je sila uzgona jednaka težini modela, helikopter lebdi, tj. održava se u vazduhu bez kretanja. Ako smanjite korak lopatica rotora, sila uzgona se smanjuje, i helikopter se vertikalno spušta.

Žiroskop
Svaki put kada promenite brzinu obrtanja motora, ili prilagodite korak lopatica glavnog rotora, dolazi do promene u obrtnom momentu glavnog rotora koji izaziva nekontrolisano kretanje repa helikoptera. Konstantni zahtev za podešavanjem lopatica repnog rotora poprilično opterećuje pilota helikoptera, a ovo opterećenje može se u velikoj meri smanjiti instalacijom žiroskopa. Kada dođe do promene u obrtnom momentu glavnog rotora, žiroskop je automatski detektuje i menja korak lopatica repnog rotora, a na taj način ispravlja pravac kretanja helikoptera. U početku su se koristili mehanički žiroskopi, ali njih su nasledili piezo-kristalni žiroskopi. Ovi su žiroskopi elektronski, i mnogo manje težine i dimenzija nego mehanički. Dalji razvoj predstavlja žiroskop koji održava pravac koji je zadat; žiroskop vraća helikopter u zadati položaj nevezano za trenutne okolnosti leta. Ovime su mnogi manevri tokom leta znatno olakšani.